Важно је да прихватимо дечије емоције и вратимо их деци, за почетак, тако да разумеју да оне нису страшне, да ће проћи, а то чинимо кроз загрљај, нежност, речи разумевања и утехе.
Адаптација детета на вртић је сложен психолошки процес који може бити праћен разним негативним манифестацијама у понашању детета. Вртић је место где дете проводи највећи део свог времена и прва социјална група у којој дете треба да буде у интеракцији са другом децом. У групи деца уче да комунцирају међусобно, граде пријатељства, деле играчке. Међутим, не мора свако дете да пролази сложен процес адаптације.
Адаптацију детета на вртић најбоље можете да разумете кроз ситуације у којима се ви налазите. Замислите како бисте се осећали да се изненада нађете у некој страној земљи, у непознатом граду, окружени непознатим људима, чији језик не разумете. Слично овоме се осећају деца која крећу у вртић. Дете се налази у непознатом окружењу, дочекује га непозната одрасла особа и уводи у нов простор испуњен грајом, смехом или плачем. Дете се може осетити да губи сигурност, губи оно на шта се навикло и урања у нешто што је ново и непознато. Из ових разлога код детета се јављају бурне реакције, дете се плаши, јавља се туга или бес.
Деца различито реагују, нека ће плакати или отићи да се играју са другом децом, нека уопште неће реаговати или ће имати закаснелу реакцију. Све врсте реакција су потпуно природне за процес адаптације.
Да ли постоји одређено време за адаптацију? Заиста не. Свако дете је другачије и ова фаза може бити краћа или дужа. То је тренутак који захтева смиреност, стрпљење и доследност родитеља. Кључ прилагођавња на вртић је великим делом у рукама родитеља, њихов приступ емоцијама детета, реакцијама, па и темпераменту детета итекако утичу на адаптацију.
Које су најчешће грешке које родитељи праве у току адаптације?
Дуго опраштање са дететом приликом уласка у собу вртића може повећати узнемиреност и детета и родитеља. Тренутак растанка је кризан, неопходно је тада родитељ покаже емоционалну стабилност и одлучност. Саветује се доследно и кратко опраштање. Дуги растанак са забринутим изразом лица родитеља, код детета ће изазвати стрепњу. Поред бурног реаговања, могу се јавити и буђења ноћу, ослабљен апетит, регресивни облици понашања. Једна од честих грешака родитеља је да у овим тренуцима “повуку” децу из вртића да би их заштитили. Повлачење детета може довести до дуже адаптације. Овакве реакције детета су углавном пролазне и захтевају додатно емотивно ангажовање родитеља. Дететова потреба за љубављу и сигурношћу која је израженија у овом периоду, може се надоместити додатно издвојеном времену након вртића и са дететом провести време у игри, мажењу и шетњи. На овај начин ће се смањити стрес и код детета и код родитеља.
Како помоћи свом детету у периоду адаптације?
1.Непходно је створити мирну, неконфликтну атмосферу у породици.
2.Не остављајте дете у вртић цео дан, већ пратите савете васпитача о повећању времена проведено у вртићу.
3.Неопходно је одржавати и викендом исти режим дана, као у вртићу.
4.Нека адаптацију “води” онај родитељ или старатељ који ће узнемиреност детета емотивно стабилније превладати.
5.Не правите паузе у долажењу у вртић.
6.Будите тачни при доласку по дете.
7.Одговорите детету на сва питања везана за вртић.
8.При растанку га пољубите и смирено му реците да га чекате.

Стручна служба